КОСОВСКА БИТКА, 28.јун 1389. године
После пораза српске војске на Марици (1371) Турци су заузели Македонију.
Први њихов покушај да 1381. освоје земље кнеза Лазара завршио се победом
српске властеле Црепа и Витомира код Параћина. Други бочни напад Турци су
извели продором преко Ниша до Плочника, у Топлици где их је поразио кнез Лазар.
Покушај турског упада преко Босне осујетио је босански војсковођа Влатко Вуковић
у бици код Билећа 1388. године. 1389. год. султан Мурат I је одлучио да коначно
покори Србију и са великом силом је дошао на Косово поље. Очекујући напад кнез
Лазар је позвао у помоћ Вука Бранковића, Твртка I, босанског краља који му је
послао војску под командом Влатка Вуковића. Лазар се обезбедио и од напада
Мађара са севера. У турској војсци била су и оба Муратова сина, Бајазит и Јакуб,
као и све прослављене војсковође. Бројне снаге се не могу тачно утврдити. Док
Турци тврде да је на српској страни било 200 000 војника, а на њиховој
100 000, дотле наши непоуздани документи тврде обрнуто. О токи и исходу битке
такође постоје разни подаци.
У почетку су Срби имали успеха, наручито кад је убијен турски султан. Султана
је убио „неко врло благородан“, кога су осумњичили за издају. По народном
предању то је био Милош Обилић. Међутим, у даљем току битке, Муратов син
Бајазит је преузео команду, средио турске снаге и однео победу. Многобројна
српска властела је изгинула на Косову, а кнез Лазар је заробљен и погубљен,
док су се Вук Бранковић и Влатко Вуковић спасли. Постоје и многи подаци у
којима се слави српска победа. Босански краљ Твртко I се хвалио успесима
које је постигао на Косову Трогиранима и Фирентинцима, а француски хроничар
Филип де Мезијер хвали успех српске војске говорећи да је „спутан мач реченога
Амората“. Касније се јављају тврдње да је исход био нерешен пошто су “обе
стране изнемогле и бој престао“. Косовски бој је постао у народном предању
средишњи догађај опеван у најлепшем циклусу народних песма.