Божић је један од два највећа хришћанска празника, по значају одмах после Ускрса. То је дан када се слави рођење Христпово, јер је Христос човечанству донео Божији мир и праштање.
Божић је тродневни празник. Али, ако рачунамо и Бадњи дан, којим ее завршава четрдесето-дневни пост, ондаје то четворо-дневна светковина, окренута измирењу са Богом и људилш, а најпре са својим ближ-њима, у своме дому и породици. У нашем народу прослављање овог празника је ускла-ђени спој црквених, лигпургијских и народних обичаја, који својом разноврсношћу дају посебну лепотпу тим данима.
Жртвовано Божићно
Одлази кроз оџак
Буктињом пламена у небо
У пуцкетању варница
Чује се Божићна музика
Док седимо у кругу око софре
На простртој слами
Читамо Оче Наш
И ломимо ишарани колач
Свих питомих животиња
И гледамо овогодишњег срећника
У чијем се комаду хлеба
Налази сребрни новац
А онда крцкамо орахе
Пијемо вино за Дај Боже
И весело нам у пламену
Спаљеног Бадњака
Играју зенице
Док се разбуктавају
Варнице мртвих душа
Свих наших предака
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА
ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ
ДЕЦИ
О БОЖИЋУ
2008. ГОДИНЕ
ПАВЛЕ
МИЛОШЋУ БОЖЈОМ
ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ,
СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ - СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА
И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ
ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:
МИР БОЖЈИ
- ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Сваке године, драга децо духовна, па ево и ове,
дочекујемо Божић, рођендан Сина Божјег, са радошћу, вером, надом и љубављу. Зашто?
Зато што се у том догађају остварила „пуноћа времена", па је Бог Отац, „послао Сина
Свога Јединородног да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни"
(Јн 3,16). Тај догађај је и пуноћа космичких и историјских збивања: све што се у
творевини Божјој и у историји људској догађало, добило је у том дану, „који створи
Господ", своју пуноћу и своје остварење. Улазак Бога у матицу живота представља,
такође, испуњење свих најдубљих људских тежњи посведочених и пројављених у свим
земаљским народима пре Христовог рођења. Његовим рођењем засијала је свету светлост
богопознања. У тој Божанској светлости открио нам се смисао света, природе и коначни
циљ човековог постојања и постојања свих створења, свих видљивих и невидљивих светова.
Баш
пред новогодишње и божићне
празнике на прелазу из 2008. у 2009. г. (или божићне и новогодишње ако славите
тим редом) наши бивши сународници из Липе Њихове и алпске Дежеле су нам
приредили неку врсту празничног шоу-програма званог Terra Nostra,
илити Наша Земља, захуктавањем својих скоро дведеценијских спорова око
међудржавно-територијалног разграничења како на копну тако и на мору и то све
зарад пар пограничних села и коришћења вода у Пиранском заливу.
Пјесме са новог албума нашег омиљеног Миљана Миљанића су постављене само из промотивних разлога. Најсрдачније вам препоручујемо да ако сте у могућности купите оригиналан албум.
Молимо наше чланове и симпатизере да не лијепе огласне поруке преко саобраћајних знакова и натписа. Такви поступци не само да су кажњиви него утичу и на формирање цјелокупне слике и мишљења о нашој интернет презентацији.
Конкретно, преко саобраћајних знакова ''Забрањено Заустављање'' на рампама Факултета техничких наука у Новом Саду излепљени су натписи са адресом нашег сајта ''Ојкрајино.цом''.
Уредништво ове интернет презентације сматра овакве акције анти-рекламом и осуђује починиоце ове акције и у исто вријеме се ограђује од истих. Морамо да нагласимо да овакво понашање није у складу са вриједностима које заступамо на овој интернет презентацији.
Такођер, апелујемо на наше чланове да што прије уклоне постављене огласе.
Између Пакраца и Дарувара,
смјестила се, по чудесном знамењу, Дереза.У турским временима је настајала и нестајала, да би сеу деветнаестом вијеку обликовала у двије
Дерезе. Између њих је рјечица Краварина - с десне Велика, а с лијеве Мала
Дереза. То је типично село без улица. Дијели се на засеоке: Цвишићи, Вукманци,
Марковићи, Гаћеше, Малетићи, Вуковићи, Јовановићи. Од Вукманаца и Јовановића
пуцају погледи на Бадљевачко поље, на Псуњ и Равну гору. Дереза се дијели и по
старим називима: Карајковица, Липовица, Буковац, Макарице, Капавац, Краке,
Коначина, Ђекиница, Пландиште и много других.
BOZICNA POSLANICA SPC 2009
Дане Стоиљковић
I KRAJISNICI